Nordijske zemlje više nisu simboli neutralnosti i udobnog života – danas predvode stvaranje nove odbrambene arhitekture Evrope, gradeći zajedničku vojnu silu kao odgovor na rusku prijetnju i sve nesigurnije garancije iz SAD-a.
Nekada poznate po mirovnim inicijativama i društvenoj stabilnosti, nordijske zemlje danas aktivno odbacuju imidž pasivnosti. Švedska, Norveška, Finska i Danska sada su među vodećim evropskim akterima u odbrambenoj politici, naročito kada je riječ o pomoći Ukrajini i kolektivnoj sigurnosti.
Pojedinačno, nijedna od ovih zemalja ne bi mogla vojno parirati Rusiji, ali zajedno predstavljaju ekonomski i vojni blok uporediv s ruskim kapacitetima. Ulaskom Švedske i Finske u NATO, nordijske zemlje su počele integraciju svojih vojnih resursa – spajajući snage u oblasti vazduhoplovstva, pomorske sigurnosti i kopnene odbrane.
Švedska ima razvijenu vojnu industriju, uključujući proizvodnju podmornica i nadzvučnih lovaca. Norveška je strateški fokusirana na Arktik, dok Finska ima jednu od najvećih stalnih vojski po glavi stanovnika, sa oko 900.000 rezervista. Danska, iako vojno manja, ulaže značajna sredstva u modernizaciju i sigurnost svojih teritorija, uključujući Grenland.
Zajedničke bezbjednosne inicijative, poput Zajedničke nordijske vazdušne komande i Nordijske odbrambene saradnje (Nordefco), simbolizuju novo jedinstvo koje se nije viđalo još od Kalmar unije u 15. vijeku. Kako se evropsko povjerenje u američku zaštitu pod Trumpovim vođstvom smanjuje, nordijske države sve više preuzimaju odgovornost za vlastitu sigurnost – pa i sigurnost regiona.
Danska je, recimo, povećala vojni budžet za 70%, dok Švedska i Finska sve više ulažu u nova borbena sredstva i razmatraju povratak nekih taktika iz Hladnog rata. Ova nova realnost redefiniše identitet regiona – od neutralnih posmatrača do ključnih igrača u obrani Evrope.
Iako se stavovi o budućim misijama mogu razlikovati – npr. Finska bi mogla biti opreznija u slanju trupa van granica – trenutno nordijsko jedinstvo predstavlja snažan odgovor na sve izazovniju sigurnosnu sliku kontinenta. Kako kaže stručnjak Matti Pesu, ovaj model bi mogao postati „Plan B“ u slučaju urušavanja tradicionalnih savezništava poput NATO-a.
(Klix.ba)
