Njujork je rekao svoje. Izabrao je za gradonačelnika 34-godišnjeg imigranta, muslimana indijskog porekla, rođenog u Ugandi. „Grad koji nikad ne spava“ rekao je laku noć Endruu Kuomu. Najbogatiji grad najmoćnije zemlje na svetu odbio je predstavnika dinastije, kog su podržali milijarderi i Volstrit. Prestonica kapitalizma glasala je za „komunistu“. Čak ni mešanje predsednika Donalda Trampa, rođenog Njujorčanina, nije uspelo da promeni ishod. Šta izbor Zohrana Mamdanija za prvog čoveka Velike jabuke znači za budućnost američke politike?
Mamdani je u trku za gradonačelnika Njujorka ušao prošle godine kao potpuno nepoznat kandidat, van establišmenta Demokratske stranke i bez mnogo novca. Za godinu dana uspeo je da progresivnim idejama, ličnom harizmom i energijom osvoji građane pet njujorških okruga, podstakne rekordnu izlaznost i prilično ubedljivo porazi bivšeg guvernera Endrua Kuoma.
Poruka je bila jednostavna – uhvatiti se u koštac sa gorućim životnim problemima običnih građana i rešiti ekonomske probleme radničke klase. Previsoke cene iznajmljivanja stanova, loš javni prevoz, skupi vrtići i dečji boravci – ključna su pitanja koja je mladi imigrant obećao da će rešiti.
Kako? Podizanjem poreza za dva odsto svima koji zarađuju više od milion dolara godišnje, kao i uvođenjem dodatnih taksi za korporacije. U srži poruke leži ideja o pravednijoj raspodeli bogatstva, što je u skladu sa Mamdanijevim javno proklamovanim statusom demokratskog socijaliste.
Njegova pobeda je neprijatan kamenčić u skupim cipelama bogataša sa Volstrita, koji finansiraju političke strukture obe stranke.
Baš zbog toga je Kuomo, uprkos porazu od Mamdanija u trci za demokratskog kandidata pre dva meseca, nastavio trku kao „nezavisni“ kandidat, dobio svesrdnu predizbornu injekciju od 10 miliona dolara od milijardera Majkla Blumberga, pa čak i podršku Donalda Trampa, koji je rekao da bi pre za gradonačelnika Njujorka video „demokratu“ nego „komunistu“.
Kako je Njujork pobedio i demokrate i republikance
Demokratska stranka u SAD je već godinama u krizi. Njeni čelnici Čak Šumer i Hakim Džefriz često su kritikovani kako je stranka van dodira sa željama mladih ljudi, radnika i imigranata. Čak i sada, kada administracija Donalda Trampa trpi brojne kritike, ankete pokazuju da je popularnost Demokratske stranke na samo 12 odsto.
I dok je Mamdanijeva poruka o socijalnoj pravdi mobilisala ogromnu bazu i na glasačka mesta izvukla rekordan broj ljudi, establišment demokrata bio je prilično tih. Džefriz je tek stidljivo u zadnjim danima kampanje podržao Mamdanija. Šumer još nije javno stao iza njega.
Činjenica da se radi o autsajderu koji je do pre godinu dana bio „niko i ništa“ u političkom životu Amerike čini se da mu je samo pomogla. Povrh toga, Mamdani je vrsta političara koju su mnogi u levom, progresivnom delu stranke već godinama priželjkivali. Mlad i pun energije, bez straha da zauzme stav, a njegovo etničko poreklo odražava etničku raznovrsnost partijske baze.
RTS
