Nakon godina posmatranja Turske kao problema, Evropska unija je sada vidi kao deo rešenja, piše briselski portal Politiko.
Kako pregovori o miru u Ukrajini dobijaju na zamahu, potencijalna uloga Turske u posleratnom poretku – posebno kao mirovnjaka i regionalnog posrednika u Crnom moru – čini je ključnim partnerom za EU. Međutim, Brisel preduzima male korake sa zemljom koja je nazadovala u demokratiji i čiji je islamistički lider, Redžep Tajip Erdogan, zatvorio istaknute političke protivnike.
U pokušaju da otopli odnose, komesarka za proširenje Marta Kos posetiće Tursku u petak. Pre putovanja, Kos je u pisanoj izjavi za Politiko rekla: “Mir u Ukrajini će promeniti stvarnost u Evropi, posebno u regionu Crnog mora. Turska će biti veoma važan partner za nas.”
“Priprema za mir i stabilnost u Evropi podrazumeva pripremu snažnog partnerstva sa Turskom”, dodala je.
Turska je vojni teškaš. Ima druge po veličini oružane snage u NATO-u i drži ključnu stratešku poziciju u Mediteranu i na Bliskom istoku. Ankarina kontrola nad Bosforom daje joj ogroman uticaj na regionalnu bezbednost, a igrala je ključnu ulogu u posredovanju u sporazumu o Crnom moru u julu 2022. godine, kojim je omogućen bezbedan prolaz brodovima koji prevoze ukrajinsko žito.
Zemlja sa 88 miliona stanovnika takođe je saopštila da je spremna da pošalje mirovne trupe u Ukrajinu ako se postigne sporazum sa Rusijom i da će preuzeti vodeću ulogu u bezbednosti Crnog mora.
Međutim, odnosi između EU i Turske su se pogoršali tokom godina, a Erdoganovo skretanje ka autokratiji i njegov obračun sa opozicionim gradonačelnicima im jedva da su im pomogli. Iako je zvanično kandidat za pridruživanje EU, pregovori su zamrznuti od 2018. godine.
“U poslednjim izveštajima o proširenju EU videli smo korake udaljavanja od standarda EU, posebno u pogledu vladavine prava i demokratije. Znam da Turska ima veoma dugu demokratsku tradiciju, a takođe i snažno civilno društvo, i to je ono što nam je potrebno da ojačamo kako bismo izgradili poverenje između EU i Turske”, rekla je Kos.
U Ankari, kako bi napravio prve korake ka zbližavanju, Kos će prisustvovati ceremoniji na kojoj će Evropska investiciona banka i Turska potpisati ugovor o kreditima od 200 miliona evra za projekte obnovljivih izvora energije. EIB je obustavila novo kreditiranje Turske 2019. godine zbog spora oko bušenja nafte i gasa kod Kipra.
Simbolični koraci
Takođe u petak, Komisija će predstaviti studiju o “unapređenju međuregionalne agende povezivanja” sa Turskom, Centralnom Evropom i Južnim Kavkazom. Studija, u koju je imao uvid Politiko, mapira kako su potrebna ulaganja za jačanje transportnih, trgovinskih, energetskih i digitalnih veza duž Transkaspijskog koridora, koji povezuje Kinu, Centralnu Aziju, Južni Kavkaz i Crno more.
Ovo su simbolični prvi koraci ka povratku Ankare u krug, ali to nije ono što Turska zaista želi od EU – to bi bio ažurirani sporazum o carinskoj uniji. Stari sporazum je potpisan 1995. godine.
Novi trgovinski sporazumi koje je Brisel potpisao sa Indijom i Merkosur grupom južnoameričkih zemalja stavljaju Tursku u konkurentski nepovoljan položaj. Kada budu uspostavljeni, Ankara će biti primorana da odobri bescarinski pristup robi iz tih zemalja, ali ta korist neće biti uzvraćena.
Čak se i Ekrem Imamoglu, demokratski izabrani gradonačelnik Istanbula, čije je hapšenje prošlog marta izazvalo masovne proteste širom zemlje i međunarodnu osudu, založio za unapređenje sporazuma o carinskoj uniji.
U molbi upućenoj iz svoje zatvorske ćelije predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, predsedniku Evropskog saveta Antoniju Kosti i predsednici Parlamenta Roberti Mecoli, Imamoglu je zatražio od EU da modernizuje carinski sporazum sa Turskom.
“Carinska unija ostaje jedini okvir zasnovan na pravilima i normativni okvir koji podržava odnose Turske i EU”, rekao je Imamoglu u četvrtak na društvenim mrežama.
“Nakon sporazuma o slobodnoj trgovini EU sa Merkosurom i Indijom, asimetrične posledice po Tursku postaju sve vidljivije”
Grčka i Kipar se protive
Ažuriranje sporazuma Turske zahtevalo bi podršku Evropskog saveta. Međutim, Grčka i Kipar se čvrsto protive otopljavanju odnosa bez prethodnog gesta dobre volje od Ankare.
Kipar želi da Ankara dozvoli svojim brodovima ulazak u turske luke, prema rečima zvaničnika EU. Ankara ne priznaje Kipar zbog podele ostrva 1974. godine nakon turske vojne invazije.
“Snaga svakog budućeg partnerstva mora biti potkrepljena dobrim političkim odnosima sa našim državama članicama, a posebno dobrosusedskim odnosima i odnosima sa Kiprom”, rekao je Kos.
Zamenica ministra Kipra za evropske poslove, Marilena Rauna, rekla je za Politiko da predsedavanje zemlje Savetom EU “može biti prilika” za odnose između EU i Turske.
Ona je rekla da je Kipar “bio konstruktivan. I očekujemo da se i Turska konstruktivno angažuje”.
Ankara nije zainteresovana
Do sada, Ankara je pokazala malo interesovanja da “pruži maslinovu grančicu”. Prošle godine je odbacila predlog predsednika Kipra Nikosa Hristodulidisa da Turska otvori svoje luke brodovima pod kiparskom zastavom u zamenu za lakši pristup evropskim vizama za turske poslovne ljude.
Ali preoblikovanje geopolitičkih i trgovinskih odnosa od strane američkog predsednika Donalda Trampa moglo bi da ponovo približi Evropu i Tursku.
“Svet se menja, a istorija se ubrzava. Odnosi Turske i EU takođe moraju da se prilagode”, rekao je za Politiko turski ambasador pri EU, Japrak Balkan.
“Način na koji ovi odnosi mogu da ojačaju jeste izgradnja na zajedničkim interesima. Nadamo se da možemo da gradimo na ovoj filozofiji na veoma konkretan način. Strateški cilj Turske i dalje je pristupanje Evropskoj uniji i to bi trebalo da bude vodilja u našim odnosima.”
Ponovno pokretanje pregovora o članstvu u EU još uvek nije u planu EU. Ipak, Kos je rekla da “moramo svežim očima da pogledamo naše odnose” sa tom zemljom.
“Moja poseta Ankari je posvećena obnovi poverenja i istraživanju kako možemo učiniti da naši ekonomski odnosi funkcionišu bolje za obe strane.”
b92
