Brčko – Iako je zabrana pušenja na javnim mestima u Brčko distriktu na snazi već osam godina – duže nego u Federaciji BiH, a pre nego što je sličan zakon uopšte razmatran u Republici Srpskoj – njegova primena i dalje varira od objekta do objekta. Federalna televizija istražila je koliko se zakon poštuje u praksi, ko ga krši i kako se sprovodi nadzor.
Osnovne odredbe zakona
-
Zabranjeno je pušenje u svim zatvorenim javnim prostorima i objektima gde se obavlja delatnost.
-
Izuzetci:
-
Ugostiteljski objekti manji od 50 m² koji služe samo pićima mogu sami odlučiti da li će dozvoliti pušenje.
-
Dozvoljeno je u posebno uređenim prostorijama koje ispunjavaju propisane uslove (ventilacija, odvojenost).
-
Stavovi građana i ugostitelja
-
Nepušači:
-
„Meni smeta, ja bih to zabranio. Na javnim mestima ne bi trebalo pušiti.“
-
-
Pušači:
-
„Ako nema države, nema ni zakona. Svako neka radi šta hoće.“
-
-
Ugostitelji:
-
„U našem lokalu većina gostiju puši, pa smo dozvolili pušenje. Promet nam nije opao.“ (Enis Cviko, ugostitelj)
-
„Nikad nismo dobili jasne upute o uslovima, niti nas iko kontrolisao. Mislim da se zakon ne primenjuje.“ (Rašida Mulassmanović, vlasnica objekta)
-
Kazne i nadzor
-
Novčane kazne:
-
Pravna lica: 1.000–2.000 KM
-
Odgovorna lica u objektima: 1.000–1.500 KM
-
Nedostatak oznake o zabrani: 800–1.000 KM
-
Fizička lica (pojedinci koji puše): 50–200 KM
-
-
Inspekcijski nadzor:
-
Sanitarna inspekcija tvrdi da kontrole obavljaju redovno, ali ne ciljano, već u okviru opšteg nadzora.
-
„Proveravamo sve mere, uključujući zabranu pušenja, prilikom svake inspekcije.“ (Sabina Eminović, sanitarni inspektor)
-
Zaključak: Zakon postoji, ali sprovođenje je nejednako
Iako je Brčko distrikt pionir u uvođenju ove mere, osam godina kasnije primena i dalje zavisi od svakog pojedinačnog objekta. Nedostatak sistemskih kontrola i nejasnoće u pravilnicima doprinose tome da se zabrana često ignoriše, što dovodi u pitanje njen efekat na javno zdravlje.
