Jednostavna ilustracija dobro pogađa jednu stvar: agresivni vozači jesu problem, ali ponekad i vozač koji nepotrebno usporava tok saobraćaja pravi isti efekat.
Jednostavna ilustracija dobro pogađa jednu stvar: agresivni vozači jesu problem, ali ponekad i vozač koji nepotrebno usporava tok saobraćaja pravi isti efekat.
Prva situacija je prilično jasna. Ako vam se jedan vozač zalepi za branik, blica i pravi pritisak, problem je najčešće u njemu.
Premalo odstojanje povećava rizik od naletanja otpozadi, a takvo ponašanje se u bezbednosnim smernicama redovno opisuje kao oblik agresivne vožnje.
Druga situacija je malo neprijatnija za svakog vozača, jer traži dozu samoprovere.
Ako vam se to ne dešava povremeno, već stalno i sa više vozila, možda je vreme da se zapitate da li nepotrebno ostajete u preticajnoj traci, vozite sporije od toka saobraćaja ili se ne vraćate desno čim se za to stvore uslovi.
Pravila za vožnju auto-putem upravo zato podrazumevaju da se leva traka koristi za preticanje, a da se zatim vozilo bezbedno vrati u desnu. Takođe savet je da, ako je neko brži i želi da prođe, treba bezbedno da ga propustite.
Naravno, to ne znači da je “nabijanje” uz branik ikada opravdano. Nije. Ali poenta ove ilustracije nije da opravda bahatost, već da podseti da vozač mora da sagleda obe strane priče: i tuđe ponašanje i sopstvene navike za volanom.
U bezbednosnim preporukama se često pominje razmak od najmanje dve do tri sekunde, a po lošem vremenu i više.
Zato je poruka jednostavna: ako vas jedan vozač “pritiska”, problem je u njemu. Ako vas “pritiska” čitava kolona, možda je vreme da se zapitate da li i vi doprinosite nervozi i zastoju na putu.
B92
