Nemački mediji ozbiljno se bave pitanjem ko bi, ako ne Gerhard Šreder, mogao da bude posrednik u mirovnim pregovorima između Rusije i Ukrajine, a jedno ime pojavilo se kao najozbiljnije.
Predlog ruskog predsednika Vladimira Putina da Gerhard Šreder bude mirovni posrednik između Kijeva i Moskve, a koji je iznesen tokom vikenda, odmah je naišao na oštro odbijanje Evropske unije, nemačke vlade i Ukrajine.
Iako je nekadašnji nemački kancelar dugogodišnji Putinov prijatelj i lobista za ruske interese, čak ni u Moskvi nisu mogli ozbiljno da veruju da bi takav izbor bio prihvatljiv Zapadu.
Kako pak piše “Der Spiegel”, ruskom predsedniku je verovatno od samog početka bilo jasno da takav predlog nema nikakve šanse.
Šreder je godinama blisko povezan s ruskim energetskim kompanijama, a njegova otvorena podrška Moskvi nakon početka agresije na Ukrajinu 2022. godine dovela je do toga da ga mnogi u Evropi smatraju politički i moralno kompromitovanim.
Evropska šefica diplomatije Kaja Kalas jasno je poručila na marginama sastanka ministara spoljnih poslova u Briselu: “Ako bismo Rusiji dali pravo da u naše ime imenuje pregovarača, to ne bi bilo baš mudro”.
Sličan stav zauzeli su i predstavnici većine članica EU-a. Nemačka vlada je takođe brzo reagovala .
Portparol Vlade nedvosmisleno je poručio da Šreder “ne dolazi u obzir”.
Još oštrije je reagovao ukrajinski ambasador u Nemačkoj Oleksij Makejev. “Osoba koja je godinama zastupala ruske interese u Nemačkoj nema ni moralnu, ni političku legitimnost da danas nastupa kao posrednik”, kazao je on u razgovoru za “Spiegel”.
Analitičari smatraju da je Putinov pomalo ‘nespretan’ predlog znak rastućeg očaja u Kremlju.
Rat protiv Ukrajine traje 1.540 dana, a uprkos nekim taktičkim uspesima ruske vojske, Moskva nije uspela da ostvari strateške ciljeve.
Putin očigledno shvata da na frontu ne može poraziti Ukrajinu u dogledno vreme pa traži način da pokrene pregovore.
Prošle godine američki predsednik Donald Tramp pokušao je da preuzme ulogu posrednika. Prvo se sastao s Putinom, potom sa Zelenskim, a u novembru je predstavio mirovni plan od 28 tačaka koji je Moskvi bio veoma povoljan.
Zelenski je tada pokazao određenu spremnost na kompromise, izjavio je da je spreman da “zamrzne” sukob i više ne insistira na trenutnom članstvu Ukrajine u NATO-u. Ali, Tramp se ubrzo preusmerio na rat protiv Irana.
U tom vakuumu evropske zemlje vide priliku. Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful izjavio je za “Welt am Sonntag”: “Mi smo spremni preuzeti veću odgovornost i o tome smo već u razgovoru s Amerikancima i Ukrajinom”.
Berlin, Pariz i London poslednjih sedmica intenzivno rade na novom pokušaju uključivanja Evrope u pregovore.
Prema informacijama “Financial Timesa”, čelnici EU pripremaju se za moguće mirovne razgovore.
U nemačkim vladinim krugovima spominje se ime Frank-Valtera Štajnmajera kao mogućeg posrednika.
Kao dugogodišnji šef diplomatije i sadašnji savezni predsednik, Štajnmajer lično poznaje i Putina i Zelenskog.
Međutim, i on se suočava s kritikama, posebno iz Ukrajine, baltičkih država i Poljske, da je prema Rusiji bio previše popustljiv.
I Angela Merkel vodila je politiku prema Rusiji koja se danas u mnogim evropskim prestolnicama smatra previše moskovski orijentisanom. Ta nasleđena reputacija dodatno otežava ulogu bilo kojeg nemačkog političara u mirovnim pregovorima.
Međutim, u političkim krugovima, Merkel se opisuje kao najbolja kandidatkinja za ulogu posrednika jer lično poznaje i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Drugi faktor koji se uzima u obzir je činjenica da je već van funkcije.
S druge strane, njeni portparoli su izjavili da do sada nisu primljeni nikakvi službeni zahtevi u vezi s učestvovanjem Merkel u pregovorima.
Takođe, iz njene kancelarije nije odgovoreno ni na pitannje da li bi Merkel uopšte bila spremna da preuzme tu ulogu u budućnosti.
b92
