Internet i logistička kompanija “Kupang”, koja u Republici Koreji, zemlji sa 51 milion stanovnika, ima neverovatnih 34 miliona korisnika, dozvolila je da njeni podaci budu ukradeni i dospeju na crno tržište. Potonje istrage pokazale su da je u poslednjih pet godina čak 27 njenih radnika, od kojih najveći broj mladih u dvadesetim i tridesetim godinama života, preminulo na radnom mestu.
Teško je zamisliti da neka kompanija može da ima bukvalno dve trećine stanovništva države kao svoje klijente ili mušterije, jer to zvuči kao cifra iz megalomanskih snova pohlepnika, kao apsolutni maksimum dobijen kada se u jednoj populaciji oduzmu svi oni koji su premladi, prestari ili toliko bolesni da ne mogu da koriste određenu komercijalnu uslugu.
Pogotovo kada je reč o nekoj IT firmi, jer je razložno pretpostaviti da nije malo onih koji iz nekog razloga ne mogu ili ne žele da prihvate nove tehnologije.
Ali, neke istine koje važe u drugim društvima ne stoje u slučaju Republike Koreje. Ovo stoga što u toj dalekoistočnoj zemlji država vrlo aktivno podržava uvođenje i edukaciju vezanu za nove tehnologije i stoga što je njeno stanovništvo izuzetno snalažljivo i spretno u njihovoj primeni.
Tako je internet kompanija “Kupang”, koja je južnokorejski pandan “Amazonu”, uspela da stekne mnoštvo od čak 33,7 miliona registrovanih korisnika – mušterija, koje upotrebom aplikacija za pametne telefone pazare različitu robu preko njenog sajta.
Naravno, opšti afinitet građanstva prema internetu, kompjuterima i pametnim telefonima ne može sam po sebi da objasni zapanjujući uspeh te kompanije, čak ni ako tom društvenom fenomenu ili osobini stanovništva pridodamo još jedan – visoku povodljivost i uniformnost u praćenju mode i najnovijih trendova, karakterističnu za stanovništvo Dalekog istoka.
Jer, najveća tajna za neverovatni uspeh “Kupanga” najpre leži u njegovom poslovnom modelu. A, on je zaista drugačiji i poseban, moglo bi se čak reći – ekstreman.
“Raketna isporuka” za eksplozivni rast firme
“Kupang”, koji je sa radom počeo 2010, godine, ubrzo je sa krupnog, dinamičnog i konkurentnog južnokorejskog tržišta potisnuo “Amazon” i druge slične kompanije. To mu je pošlo za rukom pre svega zato što je uveo zlatno pravilo da će mušterija robu koju je naručila preko njegovog sajta dobiti garantovano za manje od 24 časa, tokom cele godine, bez obzira na to o kakvom predmetu je reč i iz kojeg dela zemlje je poručen – kompanija je tu uslugu reklamirala kao “raketnu isporuku”.
U tu svrhu ona je kupila brojna skladišta, flotu kamiona, zaposlila armiju vozača i razvila sopstveni softver za obradu porudžbi i kontrolu isporuka pošiljki. U to vreme fizičke ekspanzije troškovi su bili ogromni.
Kompanija je, međutim, imala sreće što je u toj fazi transformacije od prostog internet portala u logističku kompaniju, uprkos tome što je konstantno beležila minus, uspela da pridobije poverenje moćnog japanskog investitora, kompanije “Softbank”, čiji je osnivač i vlasnik Masajoši Son, prevejani biznismen korejskog porekla, u nju uložio čitave tri milijarde dolara.
No, to nije bilo sve – u 2018. “Kupang” je ponudio novu, još popularniju uslugu poznatu pod nazivom “isporuka u zoru”. Reč je ideji da sve što mušterije naruče do ponoći mora biti isporučeno do ujutru u sedam časova, pre nego što deca krenu u školu, a zaposleni na posao.
To je zaista bila usluga iz snova, jer su korisnici došli u situaciju da ne samo što ne moraju da izađu iz kuće da bi kupili šta god požele, već praktično ne moraju ni da čekaju na dostavu pošto nalog mogu da pošalju iz kreveta minut pred odlazak na spavanje – obrnuto, željeni proizvod je zapravo čekao njih (pred vratima stana), da se probude i uzmu ga.
Da bi ostvarilo takvu fantastičnu ulogu u zemlji s velikom populacijom i nemalom teritorijom, rukovodstvo firme je moralo da iscedi svaki atom mudrosti koje je posedovalo. Planski su kupovali skladišta tako da sedamdeset odsto populacije države bude unutar kruga od deset kilometara u odnosu na lokaciju bar jednog od njih.
Nabavili su specijalno prilagođene kamione sa pregradama, policama i klizajućim vratima koji omogućavaju radnicima da uredno i pregledno poslažu predmete, te brzo nađu i izvade proizvod koji treba da isporuče.
Oslonili su se na veštačku inteligenciju koja je na osnovu postojećih podataka o potrošnji i isporukama mogla da predvidi u kojim delovima grada će se tražiti koja vrsta proizvoda, što im je omogućilo da u skladišta unapred unesu robu koja ima najvišu prođu u tom rejonu.
U njima je, naravno, primenjena poslednja reč logističke tehnologije – skladišta “Kupanga” su visoko automatizovane celine, u kojima roboti bez pomoći ljudi dnevno razvrstaju i raspodele preko 100.000 paketa.
Nije, dakle, čudno da je firma u toj meri zagospodarila petim najvećim svetskim tržištem za elektronsku trgovinu da je svaki drugi odrasli stanovnik Južne Koreje bio njen klijent – korisnikom se postajalo za relativno malu mesečnu naknadu od oko šest dolara.
Otud, kada je u 2021. godini “Kupang” potražio tržišnu dokapitalizaciju listiranjem na berzi, njegova vrednost je bila procenjena na čak 109 milijardi dolara.
Nož u srce nacije
Ali, krajem prošle godine kola su iznenada krenula nizbrdo. “Kupang” je svojim korisnicima poslednjeg dana hladnog novembra poslao neupadljivu poruku u kojoj ih je diskretno obavestio o curenju njihovih ličnih podataka. Kompanija je tada ustvrdila da su kompromitovani podaci samo 3.000 klijenata, ali gotovo niko nije poverovao u tu tvrdnju, pa je smesta buknula velika afera.
I, zaista, ispostavilo se da je to bio samo nevešt pokušaj rukovodstva da zataška problem, ublaži gnev javnosti i materijalnu štetu koja će nastati usled gubitka poverenja i pada ugleda firme – upravo ovih dana “Kupang” je izašao u javnost sa priznanjem da je tekuća policijska istraga otkrila da su procureli podaci više od 165.000 mušterija, a ne samo 3.000, kako je prvobitno saopštio.
Propust u čuvanju podataka sam po sebi je težak, jer je reč ne samo o imenima i platežnim karticama ljudi, već i njihovim adresama, telefonima i lozinkama za otključavanje ulaznih vrata zgrada, što sve omogućava najširi spektar zloupotreba.
U rukama manje ili više zlonamernih data brokera datum rođenja, mesto stanovanja, brojevi kreditnih kartica i slično u najboljem slučaju mogu poslužiti kao roba koja se prodaje detektivskim agencijama i drugim organizacijama koje vrše proveru identiteta, reklamnim kompanijama koje žele da usmere svoje delovanje na određene starosne grupe i društvene slojeve i veb-sajtovima koji nude uslugu onlajn traganja za prijateljima i rođacima.
U opasnijoj varijanti, ti trgovci ličnim podacima iste ustupaju hakerima – digitalnim pljačkašima i iznuđivačima, odnosno lopovima koji provaljuju u domove ili kradu indentitet ljudi radi kupovine oružja, vršenja prevara vezanih za nekretnine ili izvlačenje novca sa tuđih bankovnih računa. Zato se u Južnoj Koreji spekuliše o potencijalnoj materijalnoj šteti od više stotina miliona, pa i nekoliko milijardi dolara.
Međutim, ono što je posebno uznemirilo južnokorejsku javnost je činjenica da je osoba koja je navodno “razlila” podatke korisnika “Kupanga” po tzv. “mračnom internetu” strani, kineski državljanin, kao i da je taj softver inženjer zadužen za kibernetsku bezbednost došao u njihov posed na vrlo “jeftin” način – kompanija je prosto propustila da poništi lozinke kojima je on raspolagao nakon što je napustio posao i vratio se u domovinu.
Štaviše, curenje podataka je počelo još u junu prošle godine, pet meseci pre nego što je kompanija poslala obaveštenje o tome svojim mušterijama.
No, ni tu nije kraj razočaranjima vezanim za grehe jednog od najvoljenijih preduzeća Južne Koreje – posebno velika muka su problemi vezani za pozivanje rukovodstva na pravnu odgovornost i komplikacije u međunarodnim odnosima koje iz njega proističu.
Jer, mada je “Kupang” preko 90 odsto svojih prihoda ostvarivao na južnokorejskom tržištu, on je, striktno govoreći, američka kompanija – registrovan je u državi Delaver u SAD i osnovao ga je Amerikanac, doduše korejskog porekla – četrdesetosmogodišnji milijarder Kim Bom Suk.
“Kupang” je stoga postao predmet prepirke između Seula i Vašingtona – dok pojedini poslanici u Seulu predlažu da mu se zabrani rad, iz SAD odgovaraju otkazivanjem međuvladinih sastanaka zbog “diskriminatornog” tretmana američkih kompanija u Republici Koreji.
Pogibije od prekomernog rada
Kim, koji je zahvaljujući sjajnim poslovnim rezultatima “Kupanga” svojevremeno postao drugi najmlađi milijarder u Republici Koreji, rođen je u Seulu, ali se njegova porodica preselila u SAD kada je bio dete. Da bi postao naturalizovani Amerikanac, morao je da se odrekne južnokorejskog pasoša jer vlada u Seulu ne priznaje dvojno državljanstvo.
On se 2010. vratio u otadžbinu kako bi osnovao i rukovodio tamošnjim ogrankom firme.
No, krajem 2020. godine ponovo je prešao u SAD, formalno poverivši upravljanje dotadašnjim podređenima, zbog jednog drugoga skandala, čije su pune razmere postale poznate tek zahvaljujući istrazi koju su mediji preduzeli poslednjih nekoliko meseci, u značajnoj meri zbog problema curenja podataka. Reč je o bezočnoj eksploataciji radne snage.
Jer, za realizaciju neverovatno efikasne usluge isporuke u zoru nisu bili dovoljni detaljno planiranje, ulaganje velikih količina novca i primena savremenih tehnologija, već je bio potreban i bespoštedni, krvavi noćni rad dostavljača i službenika u skladištima.
Na svetlo je izašla tužna činjenica da je u poslednjih pet godina čak 27 radnika “Kupanga” umrlo od prenapornog rada, od neispavanosti i prenaprezanja, što zbog srčanih i moždanih udara, što zbog saobraćajnih nesreća prouzrokovanih iscrpljenošću.
Kao jedan od najnovijih, poznat je slučaj tridesettrogodišnjeg uposlenika “Kupanga” koji je preminuo krajem prošle godine i u nedelji pred smrt radio čak 83 sata – u jednom od tih paklenih dana on je isporučio čak 354 pošiljke.
Eksploatacija ljudi vršena je korišćenjem rupa u zakonu o pravima radnika, pretnjama i prikrivanjem broja radnih sati.
Izdajnik države i naroda?
Saznalo se i da je, kada je 2020. parlament ušao u proceduru izmene Zakona o radu kojim bi se omogućilo pravno gonjenje ne samo direktnih pretpostavljenih već i direktora u slučaju da zaposleni izgubi život prilikom obavljanja radnih dužnosti, a nakon što je u njegovoj firmi iznenada od infarkta preminuo dvadesetsedmogodišnji radnik, Kim podigao sidro i odleteo u SAD, gde i sada rukovodi majkom kompanijom.
On je razočarao, pa i rasrdio južnokorejsku javnost licemerno ponudivši simboličnu odštetu u protivvrednosti od 35 američkih dolara po korisniku koja je bila u formi vaučera za kupovinu preko sajta kompanije, od kojih su većina bili namenjeni za skuplje proizvode, tako da je u praksi pre bila podsticaj za dalje trošenje novca, nego kompenzacija za neprijatnost i opasnost kojoj su korisnici bili izloženi.
Štaviše, on nikada nije došao u otadžbinu da se lično izvini i preuzme odgovornost za opasnost i štetu koju je previd kompanije koju je osnovao pričinio njegovom narodu.
Niti se odazvao višestrukim pozivima poslanika da odgovori na njihova pitanja u parlamentarnoj istrazi o surovim uslovima rada u južnokorejskom ogranku “Kupanga”, u kojem on, mada ne učestvuje u svakodnevnom operativnom upravljanju, i dalje, sumnja se, ima ulogu u odlučivanju o strategiji razvoja.
Ko visoko leti, nisko pada
Afera “Kupang” je i danas u žiži interesovanja južnokorejskih medija, jer se nastavljaju policijska i parlamentarna istraga, i jer je on dominantna internet kompanija sa korisnicima u svakom domaćinstvu, kompanija koja poseduje najkompletniji set podataka o identitetu i potrošačkim navikama južnokorejskih građana.
On je i donedavno bio vrlo omiljena firma, koja je bila, pa i dalje jeste, deo svakodnevnog života građana, firma kojoj su milioni bili zahvalni za efikasan i pregalački rad.
“Kupang”, koji u Koreji prihoduje oko 20 milijardi dolara godišnje, pravi je unikat – on je jedinstven po obimu poslovanja, tipu i kvalitetu usluge.
Nažalost, jedinstven je i po stepenu iznurivanja i izrabljivanja radne snage – toliko da je pokrenuo široko preispitivanje u društvu o zdravlju i dobrobiti radnika, nedostacima pravnog okvira u vezi sa radom i nezasitoj želji potrošača za momentalnim zadovoljenjem, koja kompanijama iz oblasti logistike nameće nemoguće standarde koji ih prisiljavaju da satiru zaposlene.
Njegovo rukovodstvo je izneverilo naciju pokušajima da prikrije razmeru štete i nedostatkom iskrene želje da se suoči sa svojim propustima, lepo izvini i obešteti oštećene, bilo da su klijenti čiji su lični podaci pokradeni, zaposleni čije je zdravlje narušeno ili porodice radnika čiji su životi uništeni.
RTRS
