Iako Bosna i Hercegovina raspolaže bogatim prirodnim izvorima pitke vode, u prvih pet meseci 2024. godine uvezla je skoro 100 miliona litara flaširane vode, što je duplo više u odnosu na izvoz. Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje (UIO), razlozi ovog disbalansa leže u nedovoljnoj podršci domaćim brendovima, slaboj promociji i navikama potrošača da preferiraju strane proizvode.
Ključni podaci o uvozu i izvozu
-
Uvoz (januar–maj 2024):
-
99,64 miliona litara (vrednost: 122,4 miliona KM)
-
Glavni izvoznici: Srbija, Hrvatska, Mađarska, ali i Tajvan, Šri Lanka i Moldavija
-
-
Izvoz (isti period):
-
53,85 miliona litara (vrednost: 26,56 miliona KM)
-
Glavna odredišta: Hrvatska, Srbija, Severna Makedonija, Irak, Kipar i Švedska
-
U poređenju sa 2023. godinom, uvoz je porastao za 9%, dok je izvoz ostao na sličnom nivou.
Zašto BiH uvozi toliko vode?
-
Nedovoljni kapaciteti domaćih proizvođača – U Republici Srpskoj postoji samo jedna veća kompanija za flaširanje vode, dok su ostali projekti bili kratkog veka.
-
Slaba promocija domaćih brendova – Potrošači često biraju strane proizvode zbog boljeg marketinga.
-
Trend potrošnje – Flaširana voda postaje sve popularnija u domaćinstvima, što povećava potražnju.
Šta kažu stručnjaci?
Pera Ćorić (Privredna komora RS):
-
“Flaširana voda je postala redovna stavka u domaćinstvima, ali naši proizvođači ne mogu da isprate potražnju. Postoji prostor za razvoj, ali potrebna su velika ulaganja i bolji marketing.”
Zoran Pavlović (ekonomista):
-
“Potrošači u BiH su orijentisani na strane brendove, iako domaća voda nije ništa lošija. Ključ je u promociji i osvešćivanju javnosti.”
Potencijal za unapređenje
-
Substitucija uvoza – Podrška domaćim proizvođačima kroz povoljne kredite i investicije.
-
Povećanje izvoza – BiH već izvozi vodu na zahtevna tržišta (SAD, Švedska), što dokazuje kvalitet.
-
Javno-privatno partnerstvo – Koncesije i podsticaji za nove proizvođače.
Zaključak
Iako BiH ima izvorsku vodu visokog kvaliteta, nedostatak sistemske podrše i marketinga dovodi do toga da zemlja troši milione na uvoz. Stručnjaci smatraju da se ovaj trend može preokrenuti kroz strategiju razvoja domaće proizvodnje i promociju lokalnih brendova.
