Nakon tri godine stagnacije, njemačka privreda, kao najveća ekonomija Evrope, početkom 2026. godine mogla bi konačno izaći iz krize. Najnovija istraživanja Instituta Ifo ukazuju na optimističnije prognoze, s obzirom da je ovaj prestižni institut značajno korigirao svoje ekonomske projekcije naviše.
Prema revidiranim procjenama, rast njemačkog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2026. godini mogao bi iznositi 1,5%, što je gotovo dvostruko više u odnosu na raniju prognozu od 0,8%. Takođe, Ifo je blago povisio očekivanja za 2025. godinu, s 0,2% na 0,3%.
Kriza je dosegla vrhunac, ali oporavak je na vidiku
Timo Volmershojzer, šef konjunkturnih istraživanja Ifo instituta, ističe da je „kriza njemačke privrede dostigla vrhunac tokom zimskog polugodišta“, a ključni faktor za očekivano poboljšanje jeste finansijski paket nove njemačke vlade. Prema procjenama, ekonomski efekat planiranih investicija, smanjenja poreza i povećanja potrošnje iznosit će 10 milijardi eura u 2025., a čak 57 milijardi eura do 2026. godine.
Međutim, glavni rizik za ove prognoze ostaje trgovinski sukob između SAD i Evropske unije. Volmershojzer ističe da optimizam proizlazi iz nade da će nova njemačka vlada uspostaviti stabilniju ekonomsku politiku i postići dogovor sa SAD-om.
Privredna aktivnost Njemačke već je u prvom kvartalu 2025. zabilježila rast od 0,4%, zahvaljujući povećanom izvozu u SAD, jačoj privatnoj potrošnji i porastu investicija. Ipak, ekonomisti upozoravaju da američka trgovinska politika i dalje predstavlja značajan rizik.
Šta ovo znači za Bosnu i Hercegovinu?
Njemačka je jedan od ključnih trgovinskih partnera BiH. Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH, u prvih pet mjeseci 2025. izvezena je roba u vrijednosti preko milijarde konvertibilnih maraka, što Njemačku čini drugom najvažnijom izvoznom destinacijom za BiH, odmah iza Hrvatske.
Ekonomista Saša Stevanović ističe da njemačka privreda predstavlja okosnicu evropskog ekonomskog sistema, ne samo zbog svoje industrijske snage, već i zbog sposobnosti da generiše potražnju širom kontinenta.
„Kada Njemačka stane na noge, to ima direktan efekat na zemlje poput BiH. Međutim, struktura izvoza iz BiH nije u potpunosti usklađena sa novim njemačkim prioritetima,“ objašnjava Stevanović. Dok Njemačka ulaže u reindustrijalizaciju, energetsku tranziciju i odbranu, tradicionalni izvoz BiH – poput namještaja, tekstila i dijelova za domaćinstva – možda neće biti u fokusu.
„BiH bi trebala tražiti priliku u izvozu sirovina, metala i komponenti za odbranu i energetiku. Međutim, ključno je da se razvije jasna strategija umjesto oslanjanja na prošle izvozne obrasce,“ zaključuje Stevanović.
Iako oporavak njemačke privrede donosi pozitivne signale za BiH, stvarna korist zavisiće od toga koliko će bosanskohercegovačke kompanije i institucije biti sposobne prilagoditi se novim tržišnim trendovima. Bez jasne ekonomske strategije, efekti mogu biti ograničeni, uprkos pozitivnim kretanjima u Evropi.
